1706
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1706 на Викимедијиној остави.
| |
1706. је била проста година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 4. јануар — Рат за шпанско наслеђе: после скоро 10 месеци опсаде и 54 дана бомбардовања, Французи заузели савојску Ницу - замак је затим сравњен са земљом по наређењу Луја XIV. Џејмс Фитз Џејмс, 1. војвода од Бервика је произведен у маршала Француске (ванбрачни син Џејмса II и сестрић војводе од Марлбороугха).
- 8. јануар — Баварски устанак је сломљен: хабсбуршке снаге су убиле око 4.000 устаника код Аиденбацха - побуњени градови се предају наредних дана.
- 26. јануар — Велики северни рат: шведски краљ Карл XII блокирао Гродно у дан. Белорусији - Руси се на пролеће успели извући.
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 13. фебруар — Битка код Фраустадта у Пољској: Швеђани су потукли руско-саксонске снаге, који имају 14.700 мртвих и заробљених, 500 руских заробљеника је погубљено.
- фебруар — Цариградска патријаршија шаље савет патријарху Арсенију III, преко јерусалимског патријарха Доситеја, о потреби јединства са Пећком патријаршијом ради очувања вере.
- 24. фебруар — Цар Јосип потврдио српске привилегије у општим цртама - патријарх у марту упућује своју и народну молбу да се потврде све привилегије.
- фебруар — Побуна српског становништва у Малој Влашкој (Славонији), цар у мају наређује амнестију, укључујући опраштање неплаћеног пореза и работе.
Март
[уреди | уреди извор]- 15. март — Могулско-маратски ратови: Марате су током инвазије Гуџарата поразили Могуле код Ратанпура.
- 27. март — Пошто је повученост етиопског цара Иyасуа протумачена као абдикација, његов син Текле Хаyманот је проглашен за цара - у земљи долази до сукоба, Иyасу је убијен у октобру (антиципација Раздобља принчева).
Април
[уреди | уреди извор]- 3. април — Неуспешна франко-шпанска опсада Барселоне, коју су савезници узели прије пол године.
- 19. април — Битка код Калцината у Ломбардији је француска победа над царским снагама, које су потиснуте у долину Трентина.
- 23. април — Гувернер Новог Мексика Францисцо Цуерво y Валдéс објавио оснивање града Виља де Сан Францисцо Xавиер де Албуркуеркуе, названом по вицекраљу Нове Шпаније Франциску Фернандезу де ла Цуева, 10. војводи од Албуркуеркуеа.
- 29. април — Цар одузео поседе владарима Баварске и Келна, браћи и француским савезницима.
- 30. април — Битка код Клецка у дан. Белорусији: Швеђани су разбили руско-козачке снаге.
Мај
[уреди | уреди извор]- 12. мај — Тотално помрачење Сунца, у српским крајевима прекривено од 75% (Врање) до 90% диска (Загорје).
- 14. мај — Опсада Торина: франко-шпанске снаге окружиле савојски Торино - спрема се највећа битка рата на италијанском тлу.
- 16. мај — Примирје у Ракоцијевом устанку - утврђивање устаника, прогон Срба.
- 23. мај — Битка код Рамилиеса: победа Алијансе под Марлбороугхом у Шпанској Низоземској (Белгији), коју Французи морају напустити.
- 24. мај — Изгорела Црква св. Влаха у Дубровнику - нова је изграђена 1715.
Јун
[уреди | уреди извор]- 27. јун — Хошутски владар Лха-бзанг Кхан објавио збацивање шестог Далај Ламе - у новембру је упућен у Пекинг, нестао у Кингхаиу.
- 28. јун — Португалска војска ушла у Мадрид, "Карлос ИИИ" је акламиран за владара.
Јул
[уреди | уреди извор]- 2. јул — Дона Беатриз Кимпа Вита, предводница антонијанизма, спаљена као јеретик у Краљевини Конго.
- 9. јул — Петар Јагодић Куриџа, покретач побуне из 1704, осуђен у Венецији на 40 година затвора у "мраку", што је у целини издржао (умро 1749. у Задру).
- 15. јул — Цар Јосип наредио да се патријарху Арсенију уступи спахилук Даљ код Осијека, са 4-5 села, па Нерадин, Гргетег и Баковце и право на кадуцитет.
- 22. јул — После тромесечних преговора утаначен текст Споразума о Унији између Краљевине Енглеске и Краљевине Шкотске који ће током наредних месеци бити послан на ратификацију - Шкотска признаје хановерско наслеђивање краљице Ане и добија приступ колонијалним тржиштима. У земљи ће бити нереда против уговора.
- јул — Ракоцијева буна: хабсбуршке снаге, са поморишким граничарима, продрле у походу до Кошица, граничарски одреди настављају дејства до јесени.
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Експедиција Јуана де Улибарија стигла у подручје Ел Куартелејо (западни Канзас и источни Колорадо): сакупља Пуебло Индијанце који више не желе живети са Апачима. У шпанским записима се први пут помињу Команчи, који се досељавају на Велике равнице и сукобљавају са Апачима.
- 4. август — Захваљујући народној побуни, француски маршал војвода Бервицк избацио савезнике из Мадрида.
- 7. август — Цар Јосип издаје потврду српских привилегија преко Аустријске дворске канцеларије, а 29. септембра и преко угарске.
- 10. август — Умро Фјодор Головин, руски "шеф дипломатије", наследиће га Гавриил Головкин (до 1734).
Септембар
[уреди | уреди извор]- 7. септембар — Битка код Торина у Рату за шпанско наслеђе. Царске и савојске снаге на челу са Еугеном Савојским и Виктором Амадеом II. разбиле опсаду. Француски маршал Фердинанд де Марсин је смртно рањен и заробљен. Рат је практично завршен у италијанском театру.
- 8. септембар — Битка код Кастиглионеа близу Мантове је француска победа над хесенским снагама, али стратешка ситуација није промењена.
- септембар — Франко-шпанска експедиција са Кубе покушала заузети Чарлс Таун у Каролини.
- 20. септембар — Током инвазије на Саксонију, постојбину пољског краља Аугуста Јаког, шведски краљ Карл XII је ушао у Лајпциг.
- 29. септембар — Збор у Сремским Карловцима - патријарх Арсеније се начелно слаже да се на његово место постави неко други (у складу са саветом Цариградске патријаршије).
Октобар
[уреди | уреди извор]- 13. октобар — Уговор из Алтранстадта: Август Јаки склапа мир са Шведском, одриче се пољске круне (30. 11.) и савезништва са Русијом (преокренуто 1709). Русија је остала једини противник Карла XII.
- 22. октобар — Петар Велики опсео шведски Виборг, али морају отићи 6. новембра (град ће бити заузет 1710).
- 29. октобар — Битка код Калисза, која се није требала догодити, бескорисна руско-саксонска победа над Швеђанима у Пољској, са око 3.300 мртвих на обе стране.
- октобар — Пуковник Јован Монастерлија страдао од повреде у лову.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Сулмона у Абрузу разорена у земљотресу, страдало преко хиљаду људи.
- 6. новембар — Енглези покушали заузети шпански Санта Круз де Тенерифе - град је добио другу лављу главу на грбу.
- 7. новембар — Патријарх Арсеније III умро у Бечу - сахрањен је у Крушедолу 5. 12. (24. 11.)
- 28. новембар — Пруски крунски принц Фридрих Вилхелм I се оженио својом рођаком Софие Доротеом Хановерском, млађом сестром Георга, будућег британског краља.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 9. децембар — Умро португалски краљ Педро II, наслеђује га Жоао V, назван Великодушни или Португалски Краљ Сунце (до 1750).
- децембар — Након сахране патријарха Арсенија, у манастиру Крушедолу је одржан збор јерархије и народних првака - Стефан Метохијац-Пећанин је изабран за наследника, али двор то не прихвата. Након Арсенијеве смрти, српски епископат постепено признаје пећког патријарха Калиника.
Рођења
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 17. јануар — Бенџамин Френклин, амерички научник и политичар.
Смрти
[уреди | уреди извор]Септембар
[уреди | уреди извор]Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]
