Главна страна
Сјајан чланак

Александар Ранковић (Дражевац, код Обреновца, 28. новембар 1909 — Дубровник, 19. август 1983), познат под надимком Лека и партијским именом Марко, био је југословенски комунистички револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије, јунак социјалистичког рада, народни херој Југославије и потпредседник СФР Југославије.
Изучавао је абаџијски занат, а 1924. је постао члан синдиката. У међуратном периоду био је илегалног Савеза комунистичке омладине (СКОЈ) и секретар Месног комитета СКОЈ-а за Београд, а наредне 1928. члан Комунистичке партије (КПЈ) и секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију. Јануара 1940. прешао је у илегалност и добио надимак Марко, а октобра исте године на Петој земаљској конференцији изабран је за члана Политбироа ЦК КПЈ.
Био је учесник историјских седница ЦК КПЈ од 22. и 27. јуна и 4. јула 1941. године. У току јула активно је радио на организовању акција и саботажа у Београду, али је био ухапшен од Гестапоа. Услед последица мучења, био је пребачен у болницу, одакле је 29. јула 1941. ослобођен у акцији београдских илегалаца. Учествовао је на саветовању у Столицама, а затим боравио у ослобођеном Ужицу. Као члан Политбироа ЦК КПЈ, Врховног штаба НОВ и ПОЈ и један од најближих Титових сарадника учествовао је у доношењу свих најважнијих одлука у току рата. Маја 1944. било му је поверено формирање Одељења за заштиту народна (ОЗНА), које је представљало партизанску обавештајну службу и које је након рата прерасло у Управу државне безбедности (УДБА).
Добар чланак

Спомен-гробље на Крушику у Ваљеву, у Србији је спомен-гробље у северозападном делу града, на брду Крушик, на ком је сахрањено 313 бораца и учесника Народноослободилачког покрета који су рођени или војно деловали и пали на подручју ваљевског краја за време Другог светског рата.
Највећи део упокојених, њих 261, били су учесници НОБ које су овде, након заробљавања и предаје од стране равногорских четника, стрељали Немци 27. новембра 1941. године. Њима су касније придодани и други пали на подручју ваљевске општине у каснијем току рата, до ослобођења града 1944. године. Иако је још за време и одмах после рата ово велико стратиште почело да прераста у уређено гробље, прво организовано претварање у спомен-парк је остварено на петнаесту годишњицу стрељања 1956. године. Данашњи облик гробље је добило великом реконструкцијом 1964. године. Претходно посети председника СФРЈ Јосипа Броза Тита Ваљеву 1967. године у средишњи део гробља је уграђено ватриште са вечним пламеном које је Тито свечано упалио током своје посете гробљу. За време социјалистичке Југославије ово гробље је заузимало веома важно симболичко место на политичкој мапи града. Овде су се за све велике државне и локалне празнике скупљали политички функционери држећи говоре, пионири полагали заклетве, припадници ЈНА полагали свечану обавезу. На гробљу на Крушику се сваког 27. новембра свечано комеморира стрељаним родољубима. Спомен-гробље на Крушику је споменик културе.
Изабрани списак

Дејвид Кит Линч (20. јануар 1946) јесте амерички филмски стваралац, сликар, телевизијски редитељ, визуелни уметник, музичар и повремено глумац. Познат је по својим надреалистичким филмовима. Развио је јединствен филмски стил који је назван линчијански (енгл. lynchian) и карактеришу га педантан дизајн звука и визуали који делују као да су из снова. Надреални и у многим случајевима, насилни елементи његових филмова донели су Линчовим филмовима репутацију да „ометају, вређају или мистификују”.
Линчев опус обухвата кратке и дугометражне филмове, музичке спотове, документарне филмове и телевизијске епизоде. Његово учешће у овим остварењима обухвата режију, продукцију, сценарио као и глуму и дизајн звука.
Вести
- 16. август — Српска атлетичарка Адриана Вилагош (на слици) освојила је бронзану медаљу у финалу бацања копља на Европском првенству у Бирмингему.
- 11. август — Андраш Бака изабран је за председника Мађарске.
- 10. август — Најмање 250 особа је погинуло у земљотресу јачине 7,4 степени Рихтерове скале који је погодио северозападни део Колумбије;
- 3. август — Држава Науру је променила своје име у Наоеро.
- 31. јул — У 24 сата, око 60000 миграната је провалило у Сеуту, шпанску енклаву на обали Марока, од којих је најмање 34 страдало. До следећег дана, већина миграната се вратила у Мароко.
- 30. јул — Свих 55 тимова УЕФА је најавило бојкот Светског првенства у фудбалу 2030, уколико ФИФА спроведе план да прода уделе у такмичењима приватним инвеститорима.
- 26. јул — Пет алпиниста из Зенице погинуло је приликом спуста са највишег врха Европе Елбруса.
На данашњи дан
- 1741 — Руски морепловац данског порекла Витус Јонас Беринг открио је Аљаску.
- 1896 — У Земуну свечано отворена Миленијумска кула на Гардошу, у склопу прославе хиљадугодишњице досељавања Мађара у Панонску низију.(на слици).
- 1914 — Немачка је у Првом светском рату окупирала Брисел.
- 1940 — У граду Мексику је убијен руски револуционар Лав Троцки.
- 1944 — Црвена армија је покренула Јаши-кишињевску операцију против немачко-румунских снага, после које је Румунија објавила рат Немачкој.
- 1968 — Трупе СССР и других чланица Варшавског пакта ушле су у Чехословачку да би онемогућиле спровођење реформи Александра Дубчека („Прашко пролеће”).
- 1991 — Више од 100.000 људи се окупило испред зграде Врховног совјета СССР у знак протеста против државног удара чији је циљ био да се збаци председник Михаил Горбачов.
Да ли сте знали?

- … да слепи мишеви увек скрећу налево када излазе из пећине?
- … да у просеку 100 људи годишње умре од гушења хемијским оловкама?
- … да је двобој у Парагвају легалан ако су обе стране добровољни даваоци крви?
- … да бубашваба може живети до 9 дана без главе пре него што умре од глади?
- … да је брод ХМХС Британик, из исте класе као и Титаник, такође потонуо након што је налетео на мину?
- … да Месец има месечеве потресе? Догађају се због напрезања плиме и осеке повезаних са растојањем између Месеца и Земље.
- … да су људи једина врста која црвени?
Изабрана слика
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 68,1 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 707.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 609.552 корисника отворила налог, а од тога је 1.449 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
Викиречник слободни речник
Викицитат слободни цитати
Викикњиге слободне књиге
Викизворник слободна библиотека
Викиверзитет слободни материјали за учење
Викиврсте директоријум врста
Медијавики развој вики софтвера
Википодаци слободна база знања
Викиостава слободно складиште медија
Википутовање слободни водич за путовања
Метавики координација заједнице